KAKO SE HRANITI ZDRAVO?

Kako smo već rekli, danas postoji mnogo filozofija o načinu ishrane koja nam svaka ponaosob nudi rešenje kako se hraniti zdravo, a nekad je sve bilo mnogo jednostavnije, te mesta za mudrolije nije ni bilo. Prosto, ljudi su jeli ono što su imali. Njihova zdrava ishrana se bazirala na prirodnim namirnicama, koje su sami uzgajali. Prehrambena industrija nije bila razvijena, tako da su ljudi bili prinuđeni da jedu ono što su imali u domaćinstvu, što je jako velika prednost u poređenju s današnjom ishranom. U uzgoju hrane nije se koristila „hernija“ bez koje je danas poljoprivredna industrija nezamisliva. Voće i povrće nisu se tretirali kancerogenim hemijskim sredstvima, a i životinje su jele prirodnu hranu.Da ne pominjemo činjenicu da naši preci većinu današnjih namirnica ne bi ni prepoznali kao hranu, jer u njihovo vreme nije ni postojala.

Naši preci su definitivno znali kako se hraniti zdravo a jeftino, jer sama činjenica da nikad nisu jeli salame, viršle, paštete, majonez, kečap, topljene sirne namaze, čokolade i si. – sigurno je jedan od faktora koji su pozitivno uticali na njihovo zdravlje. Rafinsana brašna nisu postojala, te se hleb pravio od sveže mlevenog brašna različitih žitarica, koje se mešalo sa solju i vodom. Potom se testo ostavljalo da prirodno uskisne, bez kvasca. Dakle, u hleb nisu dodavani ni belo brašno, ni aditivi, ni emulgatori, niti bilo koji drugi veštački sastojci koji se danas u beskraj nižu na deklaracijama modernih hlebova s naznakama domaći, bakin i si. Kad su se pojavile pekare, vodilo se računa o kvalitetu hleba, čak su u pojedinim mestima postojale i kazne za one koji su proizvodili loš hleb. Osim hleba, skoro svakodnevno se jela proja i kaše od žitarica kojima se samo ponekad dodavao sir, ili pak kvalitetan domaći med.

 

Advertisements